Ako se pitamo šta to produktivnost nije, za početak potrebno je da se suprotstavimo ideji da je u pitanju prosto završavanje što više zadataka u što kraćem vremenu. Nije dovoljno samo obaviti zadatke, ako nismo razmislili o njihovoj važnosti ili dugoročnom uticaju. Nedostatak fokusa može nas odvesti na nepovezane ili manje bitne aktivnosti umesto da se posvetimo ključnim zadacima. Osim toga, nedostatak planiranja i refleksije može dovesti do gubitka efikasnosti, dok preopterećenje obavezama može rezultirati ignorisanjem privatnih potreba i zdravlja. Važno je razumeti da produktivnost nije samo rad zarad rada, već stvaranje ravnoteže između različitih aspekata života i kontinuirano usavršavanje koji vodi do smislenog ostvarenja ciljeva bez stresa.
Kako prepoznati neproduktivnost?
Neproduktivonst ili lažnu produktivnost možemo definisati kao bilo koju aktivnost koji ne doprinosi ostvarivanju ciljeva bez stresa ili ne donose smislene promene. Evo kako ja vidim šta su pokazatelji neproduktivnosti i kako da je prepoznamo:- Zamena kvaliteta kvantitetom: Produktivnost ne znači završiti što više u što kraćem periodu, bez obzira na to koliko su rezultati korisni ili kvalitetni. Isključivi fokus na kvantitet zapravo može dovesti do gubitka efikasnosti kroz postizanje veće količine manje bitnih ciljeva.
- Odsustvo jasno postavljenih ciljeva: Rad bez jasno definisanih ciljeva nije produktivan. Aktivnost radi aktivnosti je bačen trud. Ako nemamo precizno određene ciljeve, lako možemo zalutati u beskrajnom okeanu zadactaka i izgubiti pravac. Produktivnost zahteva kontinuirano usmeravanje ka konkretnim i merljivim ciljevima.
- Ignorisanje ravnoteže: Produktivnost ne znači ostvarivanje ciljeva koje ne uzima obzir na trošak po naše zdravlje, ljudske odnose ili lični život. Ignorisanje ravnoteže između profesionalnog i privatnog života može proizvesti dugotrajne negativne efektime.
- Nemarno upravljanje vremenom: Brza akcija bez planiranja i strateškog pristupa nije produktivnost. Produktivno upravljanje vremenom uključuje postavljanje prioriteta, jasno definisanje zadataka i pridržavanje plana.
- Strah od delegiranja: Samostalnost i preuzimanje odgovornosti za svoj rad su važni, ali produktivnost nije i ne bi trebalo da bude strah od delegiranja određenih zadataka. Delegiranje omogućava optimalno iskorišćenje resursa i fokus na ključne zadatke.
- Nedostatak refleksije: Odsustvo redovnog pregledanja i procene postignutog je jasan pokazatelj neproduktivnosti. Ako ne reflektujemo i ne bavimo se procenom sopstvenih rezultata i okolnosti, nećemo znati da li smo na dobrom putu da ostvarimo svoje ciljeve. Šta više, ako ne gledamo “unazad”, u opasnosti smo da pogrešno mislimo da smo produktivni, kada to zapravo nismo.
- Nedostatak prilagođavanja: Odbijanje da se prilagodimo promenama u okruženju ili da tražimo nove pristupe u radu kada postojeći ne rade dovoljno dobro ili ne donose rezultate nije produktivnost. Nikada ne smemo da stagniramo, dok se svet oko nas menja i pomera, ili nećemo postići pravu produktivnost.
- Čekanje da dođe savršen trenutak: Ne postoji savršen trenutak, savršeno odrađen zadatak, savršen plan. Niti ćemo ga ikada postići, niti produktivnost podrazumeva bilo kakvo savršenstvo. Ako očekujemo da naš rad ili to što radimo bude savršeno, samo ćemo se vrteti u krug i nikada nećemo biti dovolljno produktivni da to nešto i završimo.
- Nedostatak samoodrživosti: Nedostatak prakse ili konkretne strategije za održavanje dugoročne produktivnosti i mogućnosti da dugi period vremena zadržimo isti ili sličan nivo produktivnosti je savršen put ka neproduktivnosti.
