Ako si kao ja, svoj radni dan počinješ sa dobrom dozom entuzijazma. Ustajanje, jutarnje obaveze, kafica (ah ta prva jutarnja). Pre početka posla bacimo oko na spisak stvari koje planiramo da napadnemo i osećamo se dobro: sve možemo da stignemo, neke stvari su malo komplikovane ali dan je pred name! Jedan dobar i produktivan dan…
Premotavamo film na nekih 2 popodne. Odjednom, kao da moramo da požurimo. U teoriji, imali smo vremena da ručamo, u praksi često ručak potpuno preskočimo. Raspored je gust, sastanci su naporni, gomilaju se, ništa nismo stigli da završimo. Osećamo umor i stres a deluje da su nam neke stvari prosto iskliznule iz prstiju zato što nismo imali dovoljno koncentracije i fokusa.
Bilo bi super kad bismo imali jedan “autosave” sa početka dana, kao u igrici, da ga učitamo i krenemo dan sa malo drugačijom strategijom.
Čini mi se da je ovo već prilično uobičajeno, skoro da je šablon: isplaniramo svoj dan na kraju radnog vremena prethodnog dana ili pred početak radnog dana. Deluje nam vrlo utegnuto, izvodljivo i da sve stižemo. Međutim, kako dan teče, posmatramo sami sebe kako nemilosrdno dodajemo zadatke na spisak dok ga ne učininimo prilično nedostižnim. Interakcije sa kolegama, klijentima, spoljnim svetom pobrinuće se za to da spisak raste u nedogled, nikako da se smanjuje. Rezultat je uvek isti – spisak je predugačak da bismo se stili da završimo u jednom danu.
Sa druge strane, ne možemo se pohvaliti da smo naročito objektivni kada se radi o proceni koliko je određeni zadatak kompleksan ili koliko nam je vremena potrebno da ga završimo.
Kako bi naš dan izgledao kada bismo unapred znali da su određeni zadaci teži ili lakši nego što nam se čini? Da li negde grešimo u tome kako formiramo spisak zadataka? Da li postoji bolji način da procenimo situaciju i organizujemo svoj dan bolje? Ja ova pitanja sebi postavljam prilično često i to mi pomaže da bolje upravljam svojim danom i postignem izuzetno visok nivo lične produktivnosti.
